Article_Top_970x250

Marijana Aracki za Dnevnik.ba: Šantić bi, da je danas živ, morao ući u reality show da bi se njegova riječ čula

AUTORICA TEKSTA PREDSTAVE "ŠTO TE NEMA"

Marijana Aracki za Dnevnik.ba: Šantić bi, da je danas živ, morao ući u reality show da bi se njegova riječ čula

ruj 19, 2019

Piše: Gloria Lujanović

dnevnik.ba
dnevnik.ba
dnevnik.ba

Marijana Aracki, dramska spisateljica iz Beograda prema čijem tekstu Erol Kadić režira predstavu "Što te nema" u koprodukciji HNK Mostar, Narodnog pozorišta Mostar i Narodnog pozorišta RS, za Dnevnik.ba otkriva nepoznate detalje iz života Alekse Šantića...

“U osvit 1889. godine, sa prvim beharom, budi se pesnik, rodoljub, ujedinitelj, prosvetitelj... Budi se na prostoru i u trenutku kada je biti pesnik, rodoljub, ujedinitelj i prosvetitelj bilo najteže i najpotrebnije. Danas, tačno 130 godina kasnije, ‘na mrtvom grobu porušenih nada’, svedoci smo da se pesničko odrastanje Alekse Šantića u kulturno devastiranim prilikama, sukob duhovnog i materijalnog sveta, pobuna ljubavi protiv društvenih stega i povrh svega nezaobilazne balkanske prilike i neprilike s kraja 19. i početkom 20. veka ni po čemu ne razlikuju od naše svakodnevice. U svom životu i stvaralaštvu Šantić je otvorenog srca zagovarao jedinstvo svih slovenskih naroda. Utoliko je poraz koji je doživeo na ličnom planu tragičniji. Njegov poraz poraz je svih nas. I mada se čini da će se borba erosa i tanatosa večito nadvijati nad Balkanom, Šantićeva vizija jedinstva i sloge jedina je vizija koju treba slediti i jedina koja uliva nadu da je svetla budućnost na ovim prostorima ipak moguća. Neuništiv poput Starog mosta koji se kao feniks diže iz pepela prkosno odolevajući vekovima, simbol ne samo Mostara, već i čitavog regiona, Aleksa Šantić je, kako ga je i sam kralj Aleksandar Karađorđević nazvao, bio i ostao istinski ‘pesnik prošlih patnji i novih nada narodnih’”, dio je iz teksta dramske spisateljice Marijane Aracki u programskoj knjižnici predstave “Što te nema”.

“Pesnik prošlih patnji i novih nada narodnih”

Predstava “Što te nema” o životu Alekse Šantića nastala je prema tekstu Marijane Aracki, beogradske dramske spisateljice. Režiju potpisuje Erol Kadić, proslavljeni beogradski glumac i redatelj, a u njoj igraju glumci iz tri bh. kazališta: HNK Mostar, Narodnog pozorišta Mostar i Narodnog pozorišta Republike Srpske. Koprodukcijski projekt koji je povezao Mostar, Banja Luku i Beograd, a izvršni producent predstava je mostarska “Prosvjeta” i to povodom 100. Šantićevih večeri u Mostaru.

Prije nekoliko godina Marijana Aracki napisala je dramski tekst inspiriran životom i djelom Alekse Šantić kojeg je prva pročitala beogradska glumica Ana Radivojević, kojoj se, pak, Erol Kadić, glumac i redatelj provjerio kako želi režirati komad prožet sevdahom. Takav je komad već bio napisan.  Bilo je to 27. svibnja – na dan kada je obljetnica Šantićevog rođenja. Potvrdu da će se režirati predstava prema njenom tekstu, Marijana Aracki, dobila je ove godine – i ponovno, na 27. svibnja, na Šantićev rođendan.
 

“Slučajnost ili prst sudbine? Duboko verujem da ništa nije slučajno”, govori Aracki u razgovoru za Dnevnik.ba.

“Belle epoque, period u kom je živeo i sam Šantić, fascinira me od kad znam za sebe. Ako postoje prošli životi, sigurno sam živela u to doba. Kao dete Jugoslavije, prvi stihovi koje sam naučila bili su ‘Hej Sloveni’i ‘Ostajte ovdje’. Sve mi je to u krvi. Kada sam pre nekoliko godina od prijateljice dobila na poklon zbirku pesama Alekse Šantića, čitajući ‘Pretprazničko veče’koje tako bolno sumira čitav njegov život, nešto je kvrcnulo u meni i tada sam pomislila ‘to je to’, ja to moram da pretočim u komad”.

U trenutku kada je, kako kaže, odlučila pisati komad, sve to joj je bilo blisko i nije bilo toliko teško ‘oživjeti’ to razdbolje. Ipak, prethodilo je ozbiljno, dugotrajno i iscrpno istraživanje Šantićevog života i detalja manje poznatih javnostima.

“Ta faza rada je, zapravo, najviše uzbudljiva. Pravo putovanje kroz prošlost. Pred očima vam se otkrivaju prizori Šantića i Nušića koji sede u kafani ‘Zlatna slavina’ na Terazijama u noći Majskog prevrata, spomenar Zorke Šole u kom je čuvala Aleksina pisma koja su izgorela u Narodnoj biblioteci Srbije tokom bombardovanja 6. aprila 1941. godine, autentične fotografije Stjepana Tomlinovića koji je jedan čarobni trenutak iz života Mostara sačuvao u večnosti”.

Odrastao u trgovačkoj obitelji i rano ostao bez oca

Aleksa Šantić je odrastao u trgovačkoj obitelji, ističe Aracki, koja je od njega očekivala nastavak obiteljske tradicije, te da krene očevim stopama. Njegova umjetnička duša se tražila i pronašla, prema njenim riječima, u poeziji, glumi i komponiranju. Za njega, govori, nisu postojale granice, ni u stvaralaštvu ni životu.

“Nije priznavao nikakve podele među ljudima sem one iskonske – na dobre i loše”.

Ostao je rano bez oca, i prema njenim riječima, brigu o Šantiću preuzeo je njegov stric Miho, zvani Adža koji je bio neprikosnoveni autoritet u obitelji Šantić. Trgovačku školu završio je u Trstu, a školaova se na tada prestižnoj trgovačkoj akademiji u Ljubljani. Boravio je u Parizu, Beču, Ženevi, Veneciji, ali ga je, kako kaže Aracki, “uvek proganjao verem za Mostarom kom se vraćao”. Družio se s Jovanom Dučićem, Branislavom Nušićem, Milošem Crnjanskim i Svetozarom Ćorovićem, s potonjim je imao iznimno blizak odnos jer je bio oženjen njegovom sestrom Persom.

Družio se s Dučićem, Nušićem, Ćorovićem

Jedne je prilike Crnjanski pitao Šantića na koju će mu adresu poslati svoj najnovniji roman, a Šantić mu je, podsjeća Aracki, odgovorio: “Stavi samo Mostar. Pronaći će me.” Taj mali detalj, smatra Aracki, govori dovoljno o slavi i ugledu kojeg je uživao.

“U velikoj meri je stric Adža utecao na Aleksin sentimentalni život. U stvaralačkom pogledu jedan od najvećih uzora bio mu je svakako Vojislav Ilić. Sa Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem je rastao i kao momak i kao pesnik, a tokom školovanja u Trstu, možda i najveći uticaj na njega imao je njegov učitelj Ljudevit Vuličević koji mu je usadio ljubav prema ‘slovjanstvu’”.

Poznata je anedgota kako je Anka Tomlinović, ljubav Šantićevog života, bila spremna promijeniti vjeru zbog njega. Šantić je na to odgovorio kako neće mijenjati vjeru, nego će (oni) mijenjati Mostar.

Zvali su ga “Apolon mostarski”

“Bili su jako mladi. Verovali su da mogu da promene čitav svet. A onda je usledilo surovo otrežnjenje koje je progonilo Aleksu do kraja života. Kada je već bio u zrelijim godinama, ‘Apolon mostarski’ kako su ga zvali, upoznao je Zorku Šolu, koja je u Mostar donela duh Pariza. Bila je vanserijska glumica i, kako kažu, ozbiljna koketa. Aleksin ‘ljubavni roman’ sa Zorkom bio je pun trzavica o kojima je svedočio i sam Miloš Crnjanski. Treća slavna žena je Emina oko koje se podigla ogromna prašina kada je Aleksa spevao (i komponovao!) čuvenu pesmu, koja je zapravo nastala po porudžbini iz Beograda”, govori Aracki.

“Emina” nastala po narudžbi iz Beograda 

Šantićevo pjesništvo najviše se veže uz antologijsku “Eminu” koja je danas jedan od simbola Mostara.

“Aleksa se nevešto pravdao da su mu tražili da opeva nešto u muslimanskom duhu, na šta mu je autoritativni Adža ljutito odbrusio: ‘Pa si opevao curu ni manje ni više? I kako ja sad čaršiji da objasnim da ti sa njom nisi prozborio ni jedne jedine reči?’Tolika se halabuka digla oko pesme da Eminin otac nije smeo svoju ćerku da pusti na ulicu. Izađe Emina u baštu sa ibrikom u ruci i uđe devojka u legendu. Pa vi sad vidite kolika je pesnička moć tada bila”. 

Aracki napominje kako je Miloš Crnjanski svojevremeno rekao kako “nikad niko lepše o Mostaru nije pričao nego Šantić”, s puno topline, ističući njegovu otmjetnost i skromnost.

“Dučić je govorio da ‘nijedan pisac nije toliko ličio na svoje književno delo koliko Aleksa Šantić’. Pošlo mu je za rukom i da je preobrati jednog od najuglednijih kritičara onoga doba, Bogdana Popovića, poznatog po svojoj surovosti, koji ga je naposletku i uvrstio u svoju čuvenu antologiju”.

Predstava “Što te nema” - sevdah drama

Erol Kadić, redatelj predstave “Što te nema”, najavio je do sad neviđen, potpuno novi žanr u kazalištima u regiji – sevdah dramu.

“Kadić ima taj klinistvudovski pristup drami, zato ga smatram idealnim rediteljem za ovaj komad. Sevdah drama je nastala potpuno spontano. Izrodila se iz naše želje da dočaramo najtananije niti Šantićeve duše i duše jednog vremena kome je on pripadao. Muzika svemu tome daje jednu uzvišenu notu”.

Na probama, govori Aracki, već je sada potresno i sve pršti od emocija.

“Ne mogu da zamislim šta će biti do premijere, ali mogu da garantujem da iz sale niko neće izaći ravnodušan. Najuzvišenija svrha jednog umetničkog dela je katarza. Umjetnost i treba da bude poligon zapreispitivanje, za učenje na kolektivnim greškama, za okretanje ka pravim vrednostima, za okretanje jednih ka drugima upravo u potrazi za razumevanjem, praštanjem i prihvatanjem. Šantić je uspeo da ujedini ceo Mostar”, govori.

“Šantić bi da je živ danas, morao ući u reality show da bi se njegova riječ čula”

Na kraju našeg razgovora pita se i “koliko smo joj okrenuti danas u 21. stoljeću i koliko je zastupljena u našim životima”.

“Da li bi Šantić, da je danas živ, morao da uđe u rijaliti da bi se njegova reč čula? Koliko polažemo na umetnost, toliko nam nade ostaje da možemo nešto da promenimo na bolje. Čovek mora da se nada, mora da veruje. Samo to ima smisla. Samo to daje čoveku snagu da prevaziđe patnju i nastavi dalje, u neko bolje sutra”, zaključuje Marijana Aracki, dramska spisateljica, u razgovoru za Dnevnik.ba.

Dnevnik.ba 

Article_Bottom_970x250